Ne znam kako i koji put me naveo ovde.. mislim da kreiram svoj blog, ali evo. tu sam! VOila! Mozda samo danas, mozda i sutra mozda nesto i ispadne od ovoga. A mozda sve ostane samo moj licni dnevnik, sa zvrljotinama, kontradiktornim stavovima, hiljadama pitanja, preispitivanja, mozda ispadne jos jedan u nizu hejterskih blogova, jer u dusi sam hejter. KAzu neki, negativna osoba, kazu neki osoba sa granicnim poremecajem licnosti, a ja sebi tepam borderka disorderka. Sladje je. Elem, na blogu KArla Zagorca (da mi plati reklamu, ili cu ja njemu za spominjanje cenjenog mu imena) pise, “pisanje mi je terapija preporucena od psihijatra”. E pa meni nije preporucena od njega, preporucena mi je od nekih mojih poznanika, kao mogla bi ti to…. elokventna si, zaninmljiva ( uvek kada mi to kazu osetim se kao majmun u zoo vrtu), mislim on je zanimljiv. Ali ne, necu dubiti na glavi, kreveljiti vam se i ostalo.. ne nadajte se. Ne drogiram se, a retko i pijem tako da mi ti ispadi nisu svojstveni. KAo sto rekoh hejtovacu, sebe, pa druge, pa drzavu pa.. ko zna. Mozda cu poceti o lepom danu, a zavrsiti o Nikolicu,, Dacicu., trulom sistemu ko zna…. OVo je neki moj licni dnevnik.moje zvrljotine, imam ih takvih na desktopu, pa sto ih sve ne bih sublimirala ovde.?!
Elem, ja sam vam jedno… obicno neobicno celjade. Ponekad se osecam kao podeljena licnost. Majke mi. Mislim da mi je dijagnoza manijakalno- depresivna, mada vise manijakalno nego depresivna. NE plasite se, nisam opasna po okolinu, samo po sebe. Najvise. A mozda ce ovaj blog trajati kao i moja koncentracija,, paznja, istrajnost tj neistrajnost. E, da. Neistrajnost, moja najveca mana. My ne mogu reci, favorite, sin. SAmo my sin…..i svesna sam te uzasne mane, mnogi kazu, super… spoznaja o tome je dobra na pola puta si da se “izlecis”.. a meni je sve gore cini mi se, tj sve sam neistrajnija sto sam starija. A imam…pa… sta mislite? ajd predpostavite po ovom (ne)zrelom pisaniju. Onaj ko pogodi dobija jedno…. BRAVO! sTa? mislili ste neku nagradu? NEMa se para… ni za ‘leba ali za cigare ima…. hahahhaaaNecu sada da kazem godine, znam seljanka sam, malogradjanka, ali… ne volim ih.. ne zelim.. mnogo mi ih je.. a realno i nije. Ali zavisi iz kog ugla se gleda. Za nekoga ko ima 60 ja sam mlada, ali za onoga od 18… uh… matorka.
Mozda mi ovo pisanije pomogne, mozda mi neko od vas pomogne, sa nekom idejom, smernicom, savetom (mada tesko ih usvajam) ne zato sto sam sujetna ili ne zelim, vec.. uvek naidjem na neko ALI,….ne neki zid… cini mi se da su sve zidovi oko mene, a ja ne umem, ne znam, nemam snage, volje nacina, sta li da ih srusim. Ili su sve to samo opravdanja. Da, mnogi mi kazu, da za sve nadjem izgovore. Ali zaista.. nisu samo izgovori, realni su, majke mi. Uvek mi nesto fali.. ima nesto ali sto devojci srecu kvari..hoho. NE, sada ozbiljno… Sama sam fakticki, u ovom gradu…. Doduse i fakticki i bukvalno, ili se bar osecam tako,. Nisam ni navikla da trazim pomoc, ne volim to, mozda je ovo neka vrsta apela za pomoc. NE, ne bojte se… necu se ubiti… MAda, nije da mi nije padalo na pamet… mislim.. ono.. kako li je kada te vise nema?” Ubila bih se ja mozda, kada bih mogla videti reakcije prijatelja, poznanika, i inih.. Ludja sam nego sto ste pomislili na pocetku texta, ne?? KAKav sadista,,, ili mazohista? pa i jedno i drugo.. ehhhe zaboravite ovaj pasus.. mrzi me da brisem.. heeh rekoh, ovde ce misli navirati, a ja cu cesto, pisati bez teme, povezanosti, kako mi “padne”. Posebno ovaj prvi post, kao neko predstavljanje, molim vas nemojte i vi odustati, i biti neistrajni kao ja…. znam doduse da u Srbiji ljudi ne vole da citaju, ne umeju da citaju, a posebno jos ako je dosadno, bez smisla. Dobro onda imaju opravdanje, razumem ih. OOOOOOOooo o toj temi nepismenosti u Srba cu jednom prilikom… To ce biti veselo.. mada, ne vidim opet svrhu, jer verujem da ce ovo, i ako neko vidi, citati samo pismeni i ok ljudi.. mislim toliko pismeni da razlikuju jer i jel, neznam i ne znam, sta vise i cak sta vise i tako… Dobro, znam i ja stavljam ove tackice gde ne treba, ali to shvatite kao moj stil.. slatke su mi nesto ove tackice, pa to ti je.
ETo, dakle ja sam vam u sustini jedna prilicno nezadovoljna osoba, na sve ja imam komentar, misljenje, a ono je kao dupe .. svi ga imaju. U sve se kao razumem, po malo, a nista zapravo ne znam. Mislim, nista konkretno, nego od svega po malo. DOsta toga pocnem, ne zavrsim.. i o tome cu jednom… lejtr,, pardon, kasnije. Ako ne zaboravim, tj ako mi misli ne odlutaju na neku… ko zna koju stranu. A opet, iskreno, mislim da nisam los covek. Onako u dusi, IZISTINSKI, ODZBILJE, sto bi rekla mala deca. MAda nekada umem i da se tako predstavim, namerno. U stvari tako se i predstavljam, drsko, drcno, odbojno…bodem, na prvu loptu, to je nekada cak, tj vise je nesvesno.. a onda spustam loptu… kasnije. Dakle, ako “izdrzite” ovaj prvi post ko zna mozda i budemo od koristi jedni drugima. “koristi” Dobro ajde moralisti, nemojte sada odmah da se snebivate na rec korist. Ovde je uzeta metaforicno, mada tvrdim da je sve u zivotu korist. Bukvalno. Udajete se, zenite iz koristi, ako nije materijalna, onda.. ona duhovna, da bi imali nekoga, da bi bili sa nekim, da bi vam bilo lakse sa nekim, da bi po’ stare dane imali nekoga… radjate i decu iz neke vrste koristi.. da bi neko sutra imao da brine o vama.. mada tu cu ipak napraviti izuzetak, i reci da je ljubav roditelja prema deci mozda, ali samo mozda jedina bezuslovna i cista ljubav. Ali, i tu postoji ali. Dakle, korist je korisna.
Eto, ne bih vas sada vise zadrzavala, valjda postoje neka pravila u ovom pisaniju, tj u umerenosti, da se ne oduzi, jer znam.. niste u skoli voleli Rat i Mir, Anu Karenjinu bas zbog duzine.. a jos kad su ovakve nebuloze poput mojih, mogu misliti, vrat vam je poplaveo. Ako je.. ne me briga…tj nije me briga… I od citanja gluposti ima neke koristi. Mozda..eto za sada.

Dovidjons,

J.